Rad na državni praznik — koliko se plaća i ko ima pravo
Koji praznici su neradni dani, koliko iznosi uvećanje za rad na praznik, šta dobija zaposleni koji tog dana ne radi i kako se računa kad je rad na praznik ujedno noćni ili prekovremeni.
Osnov: Zakon o radu (čl. 108 i 114) i Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (Sl. glasnik RS).
Koji praznici su neradni dani
Uvećanje za rad na praznik pripada samo za praznike koje zakon određuje kao neradne dane. Za sve zaposlene to su:
| Praznik | Datum | Vrsta |
|---|---|---|
| Nova godina | 1. i 2. januar | Državni |
| Božić (pravoslavni) | 7. januar (prvi dan) | Verski — za sve |
| Sretenje — Dan državnosti | 15. i 16. februar | Državni |
| Vaskršnji praznici (pravoslavni) | od Velikog petka do Vaskršnjeg ponedeljka | Verski — za sve |
| Praznik rada | 1. i 2. maj | Državni |
| Dan primirja u Prvom svetskom ratu | 11. novembar | Državni |
Ako državni praznik padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana i taj dan je neradan. Praznici koji se obeležavaju radno — Sveti Sava, Vidovdan, Dan pobede, 21. oktobar i drugi — nisu neradni dani.
Šta pripada zaposlenom za praznik
Radi na praznik: najmanje +110%
Za svaki sat rada na dan praznika koji je neradni dan — uvećanje od najmanje 110% od osnovice (čl. 108). Veći procenat se može ugovoriti, manji ne.
Ne radi na praznik: naknada
Za neradni praznik u koji ne radi, zaposleni dobija naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (čl. 114).
Noću ili prekovremeno: zbir
Kad isti sat ispunjava više osnova, procenti se sabiraju: praznik 110% + noćni rad 26% + prekovremeni 26% (čl. 108).
Primer obračuna rada na praznik
Osnovna zarada po satu je 400 dinara. Zaposleni radi na Sretenje, 16. februara, u smeni od 14 do 22 sata, a zatim dva sata prekovremeno, do ponoći.
| Sati | Osnov | Uvećanje | Uvećanje po satu | Ukupno uvećanje |
|---|---|---|---|---|
| 14–22 (8 h) | Praznik | 110% | 440 din | 3.520 din |
| 22–24 (2 h) | Praznik + noćni + prekovremeni | 110% + 26% + 26% = 162% | 648 din | 1.296 din |
| Ukupno | 4.816 din |
Uvećanje se dodaje na osnovnu zaradu za odrađene sate. Procenti su zakonski minimum; ako opšti akt poslodavca predviđa više, računa se po njemu. Uvećanje za noćni rad pripada ako taj rad nije već vrednovan u osnovnoj zaradi. Minuli rad se obračunava posebno.
Kada zaposleni radi na praznik
Zakon ne zabranjuje rad na praznik — u proizvodnji sa neprekidnim procesom, trgovini, ugostiteljstvu, zdravstvu i obezbeđenju rad se nastavlja. Poslodavac to uređuje rasporedom rada, a zaposleni za te sate ima pravo na uvećanje.
Uneti praznik u raspored
Raspored rada se saopštava najmanje 5 dana unapred (čl. 56 Zakona o radu) — i za dane praznika.
Prenos zbog nedelje
Prvi radni dan posle državnog praznika koji padne u nedelju takođe je neradan — i rad tog dana se plaća kao rad na praznik. U 2027. to je utorak 4. maj.
Gde se u obračunu najčešće greši
- Smena koja prelazi ponoć — sati posle ponoći pripadaju drugom danu (praznik ili ne)
- Prenos praznika zbog nedelje nije unet u raspored, pa rad tog dana ostane bez uvećanja
- Praznik koji se obeležava radno (Sveti Sava, Vidovdan) greškom obračunat sa uvećanjem
- Naknada za neradni praznik obračunata po osnovnoj umesto po prosečnoj zaradi
- Uvećanja za noćni i prekovremeni rad na praznik se ne saberu
Sve ove greške nastaju iz istog razloga: obračun se radi mesec dana kasnije, iz ručne evidencije u kojoj se ne vidi koji sat je bio na praznik.
Česta pitanja
Koji dani se ne rade i kada se praznik prenosi, pogledajte u vodiču neradni dani 2027. Kako se obračunava uvećanje za rad od 22 do 6 sati objašnjava vodič o noćnom radu. Kada je rad preko punog radnog vremena prekovremeni i koliko ga sme biti piše u vodiču o prekovremenom radu.